Ishrana pasa i mačaka ima veliki uticaj na njihovo zdravlje, energiju i dugovečnost. Veliki izbor hrane na tržištu može otežati donošenje odluke o pravom izboru.
Različiti brendovi nude proizvode koji se razlikuju po sastavu, ceni i nutritivnoj vrednosti, ali nisu svi podjednako kvalitetni.
Mnogi vlasnici biraju hranu prema popularnosti ili preporukama, ali nije svaka hrana dobra za svakog ljubimca.
Potrebe za hranljivim sastojcima zavise od uzrasta, veličine, rase i zdravstvenog stanja.
Nepravilna ishrana može dovesti do problema sa varenjem, gojaznosti ili drugih zdravstvenih tegoba.
Da bi vlasnici doneli ispravnu odluku, potrebno je razumeti sastav hrane, način prilagođavanja ishrane i postupak uvođenja novih namirnica.
Cilj je obezbediti obrok koji će podržati vitalnost i opšte zdravlje ljubimca.
Kako prepoznati kvalitetnu hranu za pse i mačke
Kvalitetna hrana za pse i mačke treba da sadrži hranljive sastojke koji podržavaju zdravlje i energiju ljubimca. Najvažniji pokazatelj kvaliteta hrane je njen sastav.
Proteini životinjskog porekla treba da budu glavni izvor proteina, jer su psi i mačke mesožderi.
Njihove potrebe za aminokiselinama najbolje zadovoljavaju sastojci poput mesa, ribe i jaja.
Na deklaraciji treba tražiti jasno navedene izvore proteina, poput „pileće meso“ ili „losos“,
a ne neodređene nazive kao što su „mesni derivati“ ili „živinski nusproizvodi“.
Ugljeni hidrati, poput kukuruza, pšenice i soje, nisu neophodni u velikim količinama i često služe kao jeftina dopuna. Manje kvalitetna hrana sadrži veći procenat ovih sastojaka.
Dodaci poput omega masnih kiselina, probiotika, vitamina i minerala mogu poboljšati zdravlje kože, varenja i imuniteta.
Veštačke boje, konzervansi i pojačivači ukusa mogu imati štetan uticaj na zdravlje ljubimca.
Kvalitetna hrana koristi prirodne konzervanse, poput tokoferola (vitamin E) ili ekstrakta ruzmarina.
Deklaracija hrane treba da sadrži sve sastojke jasno navedene sa procentima. Hrana koja sadrži nepoznate ili nejasne sastojke može biti lošeg kvaliteta.
Šta izbegavati u hrani za kućne ljubimce
Što se pasa tiče, oni ne podnose velike količine ugljenih hidrata, a hrana sa visokim sadržajem povrća, pšenice ili soje može izazvati probleme sa varenjem i gojaznost.
Veštački dodaci, poput konzervansa BHA, BHT i etoksikvina, povezani su sa zdravstvenim problemima i treba ih izbegavati.
Nusproizvodi i mesni derivati niskog kvaliteta često sadrže ostatke životinjskog porekla, koji nisu jednako hranljivi kao meso.
Umesto toga, hrana treba da sadrži jasno definisane izvore proteina, poput piletine, govedine ili ribe.
Veštački zaslađivači, poput ksilitola, mogu biti otrovni za pse.
Hrana koja sadrži previše soli i masti može izazvati probleme sa bubrezima, jetrom i srcem.
Boje i veštački ukusi nemaju nutritivnu vrednost i mogu izazvati alergijske reakcije.
Mačke
Mačke su isključivi mesožderi i njihova hrana treba da bude bogata proteinima i mastima životinjskog porekla.
Ugljeni hidrati nisu neophodni i previše biljnih sastojaka može izazvati gojaznost i dijabetes.
Kukuruz, pšenica i pirinač često se dodaju kao jeftini sastojci i treba ih izbegavati.
Niskokvalitetna hrana često sadrži biljne proteine, poput soje i glutena, koji ne zadovoljavaju nutritivne potrebe mačaka.
Nusproizvodi i mesni derivati ne garantuju kvalitetne izvore proteina.
Veštački konzervansi i boje mogu izazvati probleme sa varenjem i alergijske reakcije.
Mačke takođe ne podnose laktozu, pa mlečni proizvodi mogu izazvati dijareju.
Hrana bogata solju može dovesti do problema sa bubrezima, što je čest zdravstveni problem kod starijih mačaka.
Suva, vlažna ili sirova hrana – šta je najbolje?
Suva hrana je najpraktičnija jer se lako skladišti i ima duži rok trajanja.
Sadrži nizak procenat vlage, pa ljubimci koji je jedu moraju unositi više vode.
Kvalitet suve hrane zavisi od sastojaka – najbolje opcije sadrže visok udeo mesa i malo punila.
Vlažna hrana ima viši sadržaj vlage i bliža je prirodnoj ishrani ljubimaca.
Često je ukusnija i lakša za žvakanje, što je korisno za starije životinje ili one sa dentalnim problemima.
Loša strana je što se brže kvari i može biti skuplja.
Sirova ishrana podrazumeva davanje svežeg mesa, kostiju i organa.
Smatra se prirodnim izborom, ali zahteva pažljivo balansiranje hranljivih sastojaka kako ne bi došlo do deficita vitamina i minerala.
Takođe nosi rizik od bakterijskih infekcija ako se ne priprema i ne skladišti pravilno.
Izbor između ovih vrsta hrane zavisi od potreba ljubimca i mogućnosti vlasnika.
Neki vlasnici kombinuju različite vrste hrane kako bi postigli balans.
Alergije i intolerancije kod pasa i mačaka
Alergije kod pasa i mačaka se često javljaju kao reakcija na određene proteine u hrani, poput piletine, govedine ili mlečnih proizvoda.
Simptomi uključuju svrab, crvenilo kože, probleme sa varenjem i upale ušiju.
Netolerancija na hranu se razlikuje od alergije jer ne uključuje imunološki odgovor, već probleme sa varenjem određenih sastojaka, poput laktoze ili glutena.
Najčešći alergeni kod pasa su pšenica, soja, mlečni proizvodi i određene vrste mesa.
Kod mačaka, alergije često izazivaju riba, mlečni proizvodi i veštački aditivi.
Dijagnostikovanje alergija zahteva eliminacionu dijetu, gde se ljubimcu daje jednostavna hrana sa minimalnim sastojcima i postepeno uvode novi sastojci kako bi se utvrdio uzrok problema.
Koliko često menjati vrstu hrane?
Promena vrste hrane može biti potrebna ako ljubimac pokazuje znakove alergije, problema sa varenjem ili gubitka apetita.
Takođe, ishrana treba da se prilagođava uzrastu, aktivnostima i zdravstvenom stanju ljubimca.
Mačići i štenci imaju veće potrebe za kalorijama i hranljivim sastojcima, dok stariji ljubimci mogu imati posebne dijetetske zahteve zbog problema sa zglobovima, bubrezima ili težinom.
Preporučuje se da se hrana ne menja često bez razloga, jer previše promena može izazvati probavne smetnje.
Ako se hrana menja, potrebno je to raditi postepeno kako bi se izbegle negativne reakcije.
@sashariessrs Kojim mesom da hranim kucu? #sashariess #pas #psi #hrana #ishranapasa #meso #alergija #živina #žečetina #piletina #antibiotik #uzgoj #proteini #krave #koze #bik #hrana #balkantiktok
Saveti za postepeni prelazak na novu hranu
Prelazak na novu hranu treba trajati najmanje 7-10 dana. Prvih nekoliko dana, u staru hranu se dodaje mala količina nove hrane.
Postepeno se povećava udeo nove hrane dok potpuno ne zameni staru.
Nagla promena može izazvati dijareju, povraćanje ili odbijanje hrane.
Ako ljubimac pokazuje znakove nelagodnosti, potrebno je usporiti proces prelaska.
Prilikom prelaska, vlasnici treba da prate stanje kože, dlake, apetita i varenja ljubimca.
Ako se pojave problemi, može biti potrebno vratiti se na prethodnu hranu i konsultovati veterinara.
